Datum: 15. 05. 2006.

Recenzija knjige:
“Molitva tetoviranog srca”:

Lirski subjekt uspeva da prevlada dekadentni hronotop verom u sebe i u Boga. Tri jedinstva:srce (ljubav) ,vera i nada,tri su jedina prostora srece gde otudjeno pesnicko ja skida masku i oslobadja se. Molitva je zelja da ostave na miru srce koje su tetovirali iglama svoje beskrupoloznosti. Pesnik nastoji da svaku emociju pretoci u refleksiju; intelektualnom ispovednom lirikom ogoliti ranjenu dusu,u nadi da ce se naci neko resenje. Crtezi su u funkciji ospoljavanja duse. Misao je lapidarna, jasna, nema fraziranja; sklonost ka aforistickoj svedenosti. Forma drugog dela pesme "Sve ove godine" veoma je lepo umetnicki izvedena. Zanimljive su veze naslova ("Da") i poente (Zaklinjem se!). Izrazena je sklonost ka neologizmima ("pomeraj"), neobicni kontrasti izmedju zvucanja i znacenja reci ("injem milovan","tamom potapsan"). Na jednom mestu pesnik otkriva svoju poetiku: "Stih premali jeste / za dimenziju srca / Najlepse u njemu stoji / na pocetku i na kraju". Upotreba zargona ("definitivno") i tudjica doprinosi modernosti izraza. Kratke pesme su prave umetnicke minijature ( "Uzalud", "Umirem", "Srb i ja" ). Ima necega od disovskog osecanja pada iz nevinih daljina u tamnicu, tj.ovaj zivot.

Tanja Drincic