Izvor: www.kontra.org.yu – Kulturni magazin
Datum: 20. 05. 2006.

Knjiga pesama Milana Popovica nije namenjena svima. To nije poezija za popodne, za citanje uz reku, na pauzi. Ona traži ozbiljnost i pažnju odredenog citaoca koji ce umeti da prepozna da su stihovi život mladog pesnika pretocene u reci. Pesme se ne udvaraju, one su na cas opore i gorke kao i put pesnikov.

Zapitala sam se nekoliko puta kao uspeva da pomiri nepomireno, kako uspravno hodi u svom bolu i veri: « Ja nemam šta da izgubim jer je nestalo gotovo sve..»Nije se lako pomiriti sa tim!

Ali kako pisanje odmice tako su pesme snažnije, poigravaju se i pesnik ushiceno kaže:» uspeo sam, anisam više sam...»

Vera u nešto, u Boga, u snagu koju on daje, daje i nadu mladom coveku da, i ako u raskoraku sa svetom i duboko ogorcen na njegova zla, nalazi u sebi snage da gradi i traži svoj put. Nadam se da ce ga naci i kako sam kaže:»Pretvorio sam sumnju u mirnu reku».

Ako vam dan nema smisao a nemir igra u zenicama, procitajte «Molitvu tetoviranog srca».

Slavica Jovanovic