Milan B. Popović -Vreme brutalnih dobronamernika

 

’’Vreme brutalnih dobronamernika’’ predstavlja drugi deo trilogije ’’Bolji od svog života’’, mladog domađeg poete i rock novinara Milana B. Popovića sa zbirkom kratkih prića pod monikirom ’’Vrata Moje Priče’’ (2005), da bi ove godine objavio i prvu zbirku pesama, u vidu naslova ’’Molitva tetoviranog srca’’ (2006), koja je predstavljala prvi deo gorepomenute trilogije. ’’Vreme brutalnih dobronamernika’’ je zbirka pesama kroz koju se provlače sučeljavanja emocija, misli, kritike i samokritike. Pogled na svet, ljude i život iz sopstvenog, na momente lucidnog i ponekad sadomazohističnog ugla. Milan je oštar u svojim pesmama, on je i mučitelj i mučeni, i kritičar i kritikovani, i posmatrač i učesnik, ali nikad grešnik. On je sa pravom besan na današnje vreme i društvo u kojem životarimo, on je ogoljen i surov u ovom svom opusu, ali bez loših namera, kako se i kroz sam naslov ta reč provlači. U njegovim stihovima, svako se može naći, iako poneke pesme deluju lirički brutalno i oporo, ali svakako opisuju neke situacije koje su se svakome bar jednom u životu dogodile, i naterele iste da misle na sličan način, kako i on to iskazuje kroz svoje stihove. Ipak, ja lično, se ne mogu otrgnuti od utiska da sam ovo njegovo delo doživeo kao neku vrstu abstraktnog Jesenjina, iako u Milanovim stihovima nema toliko slikovitosti, ali sa druge strane, satkano je dovoljno bola, apatije, besa i melanholije, da se može porediti sa ovom ruskom pesničkom dušom. Takođe, koliko god da Milan u svojim pesmama obuhvata sve ono što nas okružuje i što u njemu samom kulja i urla, ne može se smetnuti osećaj kao da se u svim stihovima on obraća jednoj određenoj osobi., i kao da je kroz svih pet delova ove zbirke on u konstantnoj konverzaciji sa njom. Pet celina na koju je ova zbirka podeljena, možda deluju zasebno, ali one su itekako povezane, iako ih samo dele naslovi. Svih pet celina su kao pet prstiju šake, koja se na kraju skuplja u pesnicu i zabija u facu svim onima koji se kriju iza odore lažnih moralista i puritanaca, i svih onih koji čine ovo naše društvo jadnim i morbidnim. Pesma ’’Plezir za prezir’’ svojom direktnošću i britkošću veoma realno i bez-kompromisno opisuje Srbiju danas, ’’uzvišeno’’ društvo koje se konstantno davi u sopstvenom glibu laži i pritajenih perverzija. Sa druge strane, pesme poput ’’Dragi gospodine predsedniče’’ i ’’Srbijo majko’’, iako se odnose na današnje vreme, na neki čudan način više vraćaju sećanja na deset i više godina unazad, u vreme one nesputane tiranije, bede i užasa. Prenaglašena oštrina isprosipanih stihova zaista vraća i stvara refleksije tog frapantnog vremena, nečega što smo se trudili da zaboravimo. Milan nam svojim stihovima vraća taj film unazad, više kao upozorenje, propoved nečega što se opet može dogoditi, a možda se i vraća, sablasno, kroz senke, a da mi to i ne primećujemo. Sve u svemu, zbirka pesama otelotvorna kroz ’’Vreme brutalnih dobronamernika’’, na mene je ostavila jak utisak, pozitivan, ali isto tako me je ostavila i da se zapitam, koliko je danas potrebno biti nenormalan, ciničan i bezobziran da bi se u ovom našem svetu snašlo i asimiliralo. Milan je, kao što rekoh, surov i ogoljen, ali je iskren i realan, jer pogađa u ono što nam se nameće kao svakodnevica. Za kraj ću pomenuti i ilustracije Jakše Vlahovića, koje na jedan suptilan ali efektan način, oslikavaju svaku celinu i set njihovih pesama. U svakom slučaju, videćemo šta će doneti vreme brutalnih dobronamernika u vremenu ispred nas.

 

Vladimir Petković