MILAN B. POPOVIĆ – VREME BRUTALNIH DOBRONAMERNIKA (Narodna knjiga, Alfa, 2006.)

Vekovi prolaze, boj ostaje isti, samo se maske dusmana menjaju, samo to, nista vise.
Sa jedne strane, kukavice koje udaraju, oni, ljudi sa maskama, sa predrasudama, oni, koji beze od sveta, od sebe, pre svega.
Sa druge, oni koji se bore, oni koji ne staju ni kada gube, oni koji teze ka iskrenosti, makar ona bila tako surova, oni koji se bore da rec pobedi. Rec, stih.
Setimo se francuskih "ukletih" pesnika, njihovih teorija o umetnicima, pre svega pesnicima, i o drugim, sasvim "normalnim" ljudima, pa evo, i dan danas se slicna stvar odvija... Svuda.
Pesnici su oduvek tezili ka istini, tezili da svaku misao, ili osecaj iskazu. Nekad sa parolom "sto na um, to na drum". Svoja osecanja, svoje poglede. Svoje teorije, snove, vizije, magnovenja. Ali i svoju... Realnost.
Jedan od takvih je Milan . B. Popovic
sa zbirkom pesama "Vreme brutalnih dobronamernika"
Zaista kvalietetno stivo podeljeno u nekoliko poglavlja:
"Tiha lucidnost i lavirinti misli", "Pod dodirom bremena modernog vremena zivite lepo, zar ne?", "Srbijo, osecas li da pesnik gori u ledenom narucju tvom?", "Ovde smrt zivotu lice umiva i slojevito je i strukturalno klanje, ja prezirem svaki takav tren", "Necu da sudim, a tako bih zeleo to".
Naizgled, svaki deo vrlo razlicit. Kroz nesto bolju analizu dolazi se do zakljucka da je svaka od njih povezana jednom tankom niti.
Pesme, pojedine, nisu lake za razumeti pa opet... Lako ih je citati. I kroz vise citanja docice se do pojedinih zakljucaka. Reci su takve da poput kapi klize niz usne, a teraju vas da se udavite u tom moru koje one sacinjavaju.
Reci se idealno sklapaju, bez obzira sto nije puno obracano paznje na samu rimu. Dokaz, kako je poezija nesto vise od najobicnijeg rimovanja.
Ponekad, cinice vam se, da je iz pesme do pesme, iz stiha u stih, sve crno... Pa belo, pa crno... Pa belo.
Ponegde i sivo.
U sledecim knjigama, mozemo ocekivati samo bolje i bolje. Ako nesto nedostaje autoru mozda, to je jos rada i jos iskustva. Doduse, tih stvari nikad dosta, ceo zivot se napreduje, pa tako dajemo sebi za pravo da mislimo da ce i naredna izdanja biti jos bolja. I sasvim je moguce.
Sa nekim stavovima se necete mozda sloziti. A... Sta u danasnje vreme znaci izraz "normalan" ? Originalan.
Slobodan ima sasvim dovoljno originalnosti i kreativnosti dok pise sto se vidi vec posle par pesama.
Svakako, svetu se ne moze ugoditi, zavisi od osobe do osobe, koja ce pesma koga osvojiti. I kada. I kako. Od raspolozenja i mnogo drugih faktora svakako.
Sve u svemu, kroz dublju analizu, kroz razmisljanje, dolazi se do zakljucka da su ove pesme poput novih, osvojenih teritorija, u vec navedenom boju, koji verovatno nikada nece imati kraj, ali dok je god ovakvih umetnika, imamo cemu da se nadamo.

Stefan Stupar