MILAN B. POPOVIĆ – VREME BRUTALNIH DOBRONAMERNIKA (Narodna knjiga, Alfa, 2006.)

“Vreme brutalnih dobronamernika”, druga knjiga iz trilogije “Bolji od svog života” pesnika Milana B. Popovića predstavlja (još) jedan veoma veran autorov portret vremena u kojem se nalazimo, oslikan do najsitnijih detalja koje je moguće uočiti. Pesnik je neumoljivo realističan i otvoren u iskazivanju svojih misli, osećanja i stavova u kojima će se svaki čitalac neizbežno prepoznati u makar jednom trenutku, mada će, u većini slučajeva, takvih trenutaka zasigurno biti mnogo više.
Same pesme su oslobođene konvencionalnih struktura, rime i svih drugih stega koje bi sprečavale autora da u potpunosti iskaže sve što oseća, a on oseća zaista mnogo toga i vodi nas kroz to mnoštvo najrazličitijih emocija. Od smirenih, tihih pesama kao što su “Opušten” ili “Ona”, preko rastrzanosti, napetosti i nervoze opisanih u ”Gorim” i “Možda svakako”, pa sve do otvorenog besa i opravdane mržnje u pesmama “Plezir za prezir” i “Odgovori mi ako imaš hrabrosti”, spektar emocija je zaista jako širok ali se sve one i dalje nalaze unutar jedne vrlo jasne celine – pesnikovog pogleda na vreme u kojem živimo. Međutim, bes koji je ovde vrlo jasno iskazan nije onaj slepi, destruktivni bes sa kojim se susrećemo svakodnevno u njegovim najnižim oblicima – ovo je bes koji zapravo ne želi da ruši nego da stvara, ne želi da nanosi bol nego da ga otklanja, dok je pesnikov patriotizam lišen bilo kakvog primitivizma koji danas prečesto postaje njegov sastavni deo i na taj način ga neizbežno degradira. Na momente je ambijent u koji nas autor uvodi naizgled (ali samo naizgled!) mizantropski (“Istine mamlazi kriju”) ili gotovo suicidalan (“Samo još malo”) ali su, nasuprot njima, tu i trenuci iznenađujuće radosti, olakšanja i istinske sreće (“..cert spašava dušu”, “Povezuješ niti”) koji čine život smislenim i vrednim donkihotovske borbe u koju se Milan upustio.
Jasno je da “Vreme brutalnih dobronamernika” predstavlja direktan šamar društvu u kojem živimo i svim socijalnim kreaturama zbog kojih ono i jeste takvo kakvo je. Međutim, ispod njega se krije još jedan – pedagoški šamar namenjen samom čitaocu, čija je svrha da ga trgne, probudi, natera ga da se osvrne oko sebe i shvati šta se dešava. Brutalan, dobronamerni šamar.
“Ovo je samo početak borbe koja ne prestaje. Ovo nije ni predah, ovo je okršaj, večni.”

Miroslav Lelek