Kritika knjige Vreme brutalnih dobronamernika

Vreme brutalnih dobronamernika je prva zbirka heavy poezije koju sam pročitao. Ono što je, međutim, čini zanimljivom jeste sam koncept koji ustvari nema veze sa heavy metal muzikom i stihovima koji se u njoj pevaju. Vreme brutalnih dobronamernika je izraz duše čoveka duboko uronjenog u energiju heavy metala koji izlazi iz tog vrča i pokušava da sagleda svet.

Sa odnosom prema prirodi koji je u suštini panteistički, proistekao iz paganskog eha skandinavskog metala i fantasy literature. Sa dostojanstvom erosa ispravnog metalca koji stavlja ideju ispred ploti. Sa iskrenom zabrinutošću za trulenje društvenog tkiva ova zbirka je u stvari i nešto više od sabranih pesama. Ona je mali almanah metalskog pogleda na svet, i u suštini pismo koje bi trebalo da pročitaju i utuve dušebrižnici koji strahuju od heavy metala.

Ekstremizam i zastrašujući rokenrol izraz samo su oklop kojim se vrlo nevina, naivna & čedna, ekološki svesna i nežna suština metala krije od iskvarenog sveta starijih i ostaje dostupna samo mladima i neuprljanima.

Budući da veština metala polazi iz kontre, pokušavajući da govori o najmračnijim pitanjima iz prvog lica, iz samog srca zla, ova knjiga je kao ogledalo u kome se čitaju reči koje se izbacuju u tim gnevnim izlivima.

Vreme brutalnih dobronamernika je isečak iz te nežne esencije metala koje je Popović izneo iz okovane kule žanra i podelio sa javnošću.


                                                                                        Dimitrije Vojnov