Pesniku je sve dopušteno.
Muza je tako htela,
mogu i da je ubijem.
Papir će ostati,
ona će živeti.

Pesme su odbrana. Odbrana individue od realnosti. Duša, i kad ćuti, ima šta da kaže. Rok muzika je poznata po svom revoltu, i najčešće su pored bučnih gitara i gromkih bubnjeva upravo tekstovi pesama oni koji nas pokrenu. Muzika nas dodirne, a reč pokrene. Poezija buntovničkog duha, u odsustvu muzike same, samim tim mora biti kvalitetna da bi nadomestila zvučni nedostatak. Utoliko je zadatak Milana B. Popovića teži.

“Vreme brutalnih dobronamernika” je zbirka poezije i ujedno i drugi deo trilogije. Pesnik je nežan i poetičan, katkad vispren i kritičan, ali uvek introspektivan i kontemplativan. Neretko samoispitivanje sklizne u paradoks, svojstven vremenu i mestu u kome bitišemo. Direktno-političan (”Dragi gospodine predsedniče“) ili sublimirajuće-romantičan (“Gde je ljubav iščezla”), najčešće je u borbi sa sopstvenim plamenim strastima, oklevajući između Đavolovih košmarnih virova i gospodovog Oprosta. Lažne rime, sugestivni paronimi, nedovršene, skrivene tautologije, rascep između limba i čistilišta, sa svojim slomljenim ogledalom.

Milan je jedan od retkih pesnika koji je dopreo u srž religioznog osećanja univerzuma rok koncerta, i to opisanog ne sa pozicije bine – već iz publike. Milan nas podseća da je vera naše poslednje uporište, čak iako ljubav i muza ponekad napuste duh. Njegovo pesništvo levitira između tinjanja i krika, umora i predaje. Milanov lirski subjekat se dobrim delom suzdržava, viče u nagoveštajima, dok u pojedinim odbljescima (“Plezir za prezir”) gradi protivtežu naboju mirovanja. Potraga za blizancem će nemir duha i duše učiniti podnošljivim. Svega je dva, sve ima svoju antitezu i kada jedno prevlada, neophodan je onaj drugi, jer samo tako oba imaju smisao, i u tome se ogleda dvosmislenost naslova knjige – moraš biti toliko brutalno dobronameran u današnje vreme koliko su zala jaka, ili brutalni monstrum pod maskom prividnog dobronamernika.

Neophodno je da danas postoji Milan B. Popović. Ukoliko je “Vreme brutalnih dobronamernika” drugi gradacijski stupanj ka završnoj kritičkoj reči, sa ognjenim nestrpljenjem iščekujemo klimaks – porotu (sebe) i presudu najvećeg krivca (nas samih), u zbirci #3.

Danilo Nikodinovski