Po strogoj definiciji T. S. Eliota, po kojoj je pesnik samo onaj posle dvadeset pete godine, Milan B. Popović se pridružuje ovoj svetskoj skupini rasnih refleksivnih pesnika, koji su formu izjednačili sa sadržajem i time biće poetike, možda i nehotice, uzneli do bića metafizike. Iako refleksivna, Popovićeva poetika je veoma modernistična / jednačenje sadržaja i oblika /, ali ne i modernistička, napose ne u svrstavalačkom smislu krojenja pravaca i ustanovljenja škola. Kao zreo pesnik, za kojeg je irelevantno da li je rodonačelnik ili epigon, svejedno mu je kojoj će se školi prikloniti, s obzirom na postupak transcendiranja čulnog sveta u igru onostranih, a stvarnih demona i arhanđela, koji i jesu jedina pouzdana datost naših nepouzdanih postojanja.

Paradoksalno, Popovićeva poetička odmerenost, doseže pravu meru u neodmerenosti, tako da ova kobna dijalektika garantuje onaj kvalitet plus, koji se samo povremeno i sporadično javlja u našoj savremenoj poeziji. I zato ima ostati zabeležen. Gust a sveden, razuđen a kontrolisan, bahat a obziran – to je lik koji stoji ispred i iza ovih stihova. Moglo bi se reći da je Popovićeva poezija unekoliko kontroverzna u svojoj ponudi, ali sasvim čedno i prijemčivo pohotna u tražnji inspirativnih svojstava sveta i života, što se upravo očituje naslovom složene razaznatljivosti: OKA DA NE ISPUSTIM DAH.

Izrazit, zbilja metafizički, vapaj pesnika, očituje se u tražnji opuštanja, umirenja, smirenja, koja - nasuprot surovom otporu - poetski traju u vrtlogu i turbulenciji jezivog luna - parka naše / ljudske / životne bačenosti u svet.

 

 

 

LIRIKA: "OKA DE NE ISPUSTIM DAH "

Čuvar mi budi dok ne nestanem, peva Popović, a sam se, kao akribički tvoritelj vapajnog stiha, budi i pre samog čuvara. Po mišljenju i osećanju ovog podvižnika / jer je takav svaki koji se upusti u uosećavanje Popovićevog rogobatnog, a skladnog poetskog izraza /, reprezentativan je stih iz pesme Jedini spas, koji glasi: Ja sam tad manji od maha, / zrno, / njegovo zrnevlje u telu prepoznajem, / tkivom osećam svojim.

Ovaj, manji od maha / stih retko viđen i prepoznatljiv u modernoj poeziji uopšte /, upravo, kao pesnik, autor, živ čovek od krvi i mesa, imenom Milan B. Popović, seže do veličajnosti daha ili poslednjeg izdaha nepoznanice umiranja, kao svete tajne živovanja.

Jer, u pesmi Mesečeva oštrica, pesnik ispisuje nenadnu, zamamnu i zaumnu kletvu, upućenu samom biću pesnika: Mesec, još je u meni, nada mnom bdi, ja mu se nadam, odsjaj njegov u seni, pronađoh izlaz da bićem svim propadam, padam...

Na kraju uvodne rečce o poeziji Milana B. Popovića, nemo ustvrđujem da je ovaj autor za - ludne, ali ne i uzaludne zbirke, doprineo najtežem pregnuću istorije pesništva: oduzimanjem, a ne dodavanjem poeziji njenih imanentnih vrednosti. Pevajući, Milan, iako dobrohotan, osporava druge. A sebe ne vozdiže, jer priznaje: Od najboljih bolji sam, / od najjadnijih jad krio sam, / zbog tebe kriv sam, / zbog sebe sam sam.../

Rečju, Milan B. Popović se poezijom bori protiv poezije i time joj neizbežno – pripada. Dok oka ne ispusti dah.

Olga Stojanović

Ispovedna, reska, nemilosrdna i nepoštedljiva poezija na prvi pogled, duboko sakriva ustreptale misli o smislu i besmislu, o ovom svetu i životu, kroz koji svi mi prolazimo – neko bezbolno i lako, neko suprotno od toga.

Ne biti ravnodušan, čak imperativno: boriti se, menjati, izvrći ruglu, patiti zbog sopstvenih bolova, a i tuđih, osnovne su karakteristike ove urbopoetike prema kojoj nikako ne može ostati ravnodušan nijedan čitalac, pogotovo ljubitelj poezije.

Milijana Jelovac

Beleška o autoru

Milan B. Popović, 1976., pesnik i kolumnista u više od dvadeset novinskih i internet redakcija. Prezenter podzemne i nadzemne muzičke scene. U vremenu brutalnih dobronamernika, objavio je pesničku trilogiju. Živi i piše u Beogradu, u Srbiji.

 

Milan B. Popovic, 1976., is a poet and columnist in more than twenty newspapers and internet magazines. He is the presenter of the underground and above-ground musical scene. In the time of brutal well-meaning persons, he published poetic trilogy. He lives and writes in Belgrade, Serbia.

Objavio:

Oka da ne ispustim dah, zbirka pesama
( Narodna knjiga / Alfa 2007. )

Molitva tetoviranog srca, zbirka pesama
( Narodna knjiga / Alfa 2006. )

Vreme brutalnih dobronamernika, zbirka pesama
( Narodna knjiga / Alfa 2006. )

Vrata moje priče, jedan od autora u zborniku kratkih priča
( Alma, Beograd, 2005. )

 

Objavljena muzička CD kompilacija "Vreme brutalnih dobronamernika", na kojoj se nalazi 18 srpskih rock i metal sastava, koji su komponovali svoju autorsku muziku na stihove Milana B. Popovića.  (Beograd, 2010. godina, Milan B. Popović/autorsko izdanje)